Šta fali srpskim filmovima?

Drama koja se uvek dogodi posle konkursa Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje filmova ovog puta otvorila je i pitanje kvaliteta scenarija, koje se inače retko postavlja.

Uprkos konstatacijama koje su postale opšte mesto – da danas „više nema velikog srpskog filma kao nekada“, kod nas se u filmskom svetu retko vode polemike o mestu i značaju scenarija. Sada, kada se na upravo završenom konkursu FCS pokazalo da su mladi reditelji – debitanti kreativnošću projekata nadmašili gardu najpriznatijih filmskih stvaralaca, otvoreno je i ovo pitanje.

Po rečima reditelja Predraga Gage Antonijevića, koji je predsedavao konkursnoj komisiji, scenario je verovatno najveći problem srpskog filma.

 

„Čini mi se da je to danas najtanja ’karika’ naše kinematografije. Zato sam predložio upravnom odboru FCS da bi bilo dobro napraviti radionicu za razvoj scenarija, da bi u ranoj fazi pisanja autori mogli da dobiju pomoć kolega i mentora. U neka davna vremena, naše producentske kuće imale su svoje programske savete, u kojima su sedela ozbijna imena iz struke, poput Selenića, Mihiza i ostalih. Oni bi čitali projekte, razmenjivali mišljenja sa autorima, i producentske kuće su mnogo ozbiljnije radile na scenariju pte nego što bi pošle po pare u Ministarstvo kulture.”, kaže Antonijević.

Ceo tekst pročitajte ovde

Ostavite komentar

%d bloggers like this: