Razgovor sa rediteljem Gregorom Zupancem

Gregor Zupanc, reditelj i TV producent, rođen je u Beogradu, 1976. godine. Potiče iz umetničke porodice. Otac Dragomir, TV reditelj i producent sa dugim stažom na RTS-u, ujak Miodrag, pozorišni scenarista i glavni urednik Kulturno-obrazovnog programa na RTS-u, tetka Jelica, pisac komada i scenarista, brat i sestra takođe umetnici. Već godinu dana nalazi se u Americi gde živi i radi i, kako kaže, prilike stvara sam, ne čeka da mu se ukaže ništa.
Nama se, s druge strane, ukazala mogućnost da porazgovaramo sa gospodinom Zupancem i saznamo malo više o tome šta trenutno radi i šta planira u budućnosti. Ujedno, zahvaljujemo svima koji su pomogli da do ovog intervjua dođe.

BB – Počeli ste da radite nešto sasvim novo, što se tiče naših prostora. Recite nam kako napreduje projekat “Radiovizija”?

GZ – Radiovizija je trenutno negde na polovini svog produkcionog puta. Urađeno je ukupno 7 epizoda, ostaje nam još 11 koje će biti završene do jeseni kada se planira premijera na RTS 1. Projekat je u toku same produkcije dobio sasvim novu dimenziju jer smo odlučili da angažujemo mnogo veći broj saradnika i umetnika kojima je data šansa da se u punoj meri autorski iskažu i maksimalno angažuju svoje kreativne kapacitete. Na špici trejlera koji je na Ju Tjubu možete videti njihova imena. Oni i cela ekipa Radiovizije su sada deo kulturnog lanca koji spaja staro i novo sa idejom promocije univerzalnih i neprolaznih humanističkih ideja.

BB – Znamo za epizode vezane za Ivu Andrića (“Kako sam ulazio u svet knjige”) i Radoslava Vesnića (“Gvozdeni puk”). Na čemu sada radite?

GZ – Vizualizovali smo do sada pored Andrića i Vesnića arhivske delove intervjua Miloša Crnjanskog, Veljka Kovačevića, Rahele Ferari, Mirka Kovača i Branka Ćopića čije inserte možete videti u trejleru koji upravo promovišemo a čekaju nas Slobodan Selenić, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Bojan Stupica, Isidora Sekulić…

Foto: Radiovizija

Foto: Radiovizija

BB – Da li ste zadovoljni saradnjom sa Studiom ATTIC?

GZ – ATTIC studio je pokretač projekta Radiovizija, a ja sam kao idejni tvorac tog projekta njegov integralni deo. Projekat zajednički realizuju Miloš Ivanović – producent, Mićun Jauković producent i dizajner zvuka, Stanko Milovanović montažer i pomoćnih režije i ja kao reditelj, producent i scenarista pojedinih epizoda. Saradnja je savršena jer smo sva četvorica usmereni na kvalitet i odbranu smisla projekta a ne na umetnički ego i lične kaprice. Radiovizija je tkz. „Passion Project“, nešto što se pre svega radi iz srca i vere u ideju i za šta, što kaže Miloš Ivanović moraš da budeš „Spiritual Warrior“ . U toj borbi neverovatno mnogo nam pomažu saradnici, crtači, animatori i svi drugi umetnici koji su pronašli svoje mesto u Radioviziji i shvatili koji je viši cilj ovoga što svi zajedno stvaramo.

Foto: Radiovizija

Foto: Radiovizija

BB – Recite nam nešto više o Vašoj autorskoj emisiji “Moj lični pečat”.

GZ – Emisiju Moj Lični Pečat sam radio dve pune i veoma uspešne sezone zajedno sa producentom Mišom Ilićem a ono što je aktuelno je da trenutno taj format prilagođavamo američkom tržištu sa idejom da se distribuira na jednom od kulturno zabavnih You Tube kanala koji funkcionišu i komuniciraju globalno.

Foto: Radiovizija

Foto: Radiovizija

BB – Koliko dugo ste u Americi i da li ste ostvarili neke kontakte sa ljudima iz Vaše branše?

Tokom godinu dana života i rada u Americi sarađujem blisko sa Borjanom Jovanovićem, producentom koji već 15 godina radi velike Holivudske filmove ali i jako uspešne Indy produkcije. Borjan i ja razvijamo nekoliko Web to TV formata a od ostalih ljudi iz filmskog i TV biznisa blizak sam sa Irinom Dragojević direktorkom fotografije sa kojom upravo privodim kraju reklamni film za kompaniju Savoz Event Staffing. Od početka kontinuirano radim i provodim najveći deo vremena sa glavnim glumcem mog prvog filma i mojim velikim prijateljem Oliverom Conićem ali i sa rediteljem i producentom Zoranom Lisincem sa kojim takođe uspostavljam kreativnu saradnju.

Foto: Radiovizija

Foto: Radiovizija

BB – Planirate li da ostanete malo duže u Americi ako Vam se ukaže prilika?

GZ – Ja sam odlučio da svoju karijeru i svoj život nastavim u Los Anđelesu i Kaliforniji. Nema boljeg mesta na planeti za svakojake novotarije u kulturi umetnosti i zabavi. Filmski i televizijski biznis kojim se bavim doživljava pravu renesansu otvaranjem prostora za sadržaj na internetu ali i pravom revolucijom savremene televizije koju niko nije očekivao. Prilike inače, kao i sve ostalo stvaram sam, ne čekam da mi se ukaže ništa, pa ni prilika.

Foto: Radiovizija

Foto: Radiovizija

BB – U vašim projektima puno pažnje posvećujete kulturi, novim formama, informisanju mladih o štetnosti narkotika. Vaš prvi film “Mediteran” takođe govori o tom problemu. Kakva je sutuacija, po vama, u našoj zemlji, u vezi sa ovim temama? Ima li podrške od strane države i koliko? Može li bolje?

GZ – Ja ne živim u Srbiji godinu dana. To što režiram i produciram Radioviziju online je jedino što me profesionalno veže za taj prostor. Radiovizija je dobila podršku i od RTS i od ministarstva kulture. Skromnu ali dovoljnu da možemo da upalimo mašine i da počnemo da pravimo mali avion koji će se možda u toku svog prvog leta pretvoriti u džambo džet. Film Mediteran je mene i Olivera Conića, glavnog glumca filma i doveo u Ameriku pre skoro osam godina, gde smo ga promovisali na festivalu NY Film Video, a jedan od web formata na kojem trenutno radim je takođe društveno angažovanog karaktera. Neočekivano za ovaj ovo, „surovo“ tržište, postoji puno interesovanja za ideje takvog karaktera, pre svega kod publike ali i kod investitora i producenata.

Foto: Radiovizija

Foto: Radiovizija

BB – Imate li nekih novih ideja posle završetka projekta “Radiovizija”?

GZ – Trenutno razvijam 2 američka i 2 internacionalna formata za You Tube i jedan veliki televizijski projekat koji treba da komunicira globalno iako je bazično srpska priča.

BB – Ranije ste izjavili da biste voleli da vidite Edvarda Furlonga u svom filmu koji biste radili po svom debitantskom romanu. Zašto baš on i da li ste imali prilike da ga upoznate?

GZ – Ja, za razliku od mnogih filmskih fanatika kojima je teško da se odluče, tačno znam koji je moj omiljeni film. To su Warriorsi, kultnog američkog reditelja Voltera Hila ali je na velikom drugom mestu Terminator 2, Džejmsa Kamerona u kome Eddie igra jednu od glavnih uloga. A zašto on u filmu po mom debitanskom romanu radnog naslova „Pajtosi sa Robije“ ? Evo 3 razloga:

  1. Zato što je vanserijski filmski glumac.

  2. Zato što na imdb piše da: „Usually plays characters that are troubled“

  3. Zato što ima jake oči.

Inače nisam imao priliku da ga upoznam, a kada to budem hteo, pozvaću njegovog aktuelnog agenta.

Foto: Radiovizija

Foto: Radiovizija

BB – Imate li neko omiljeno mesto gde se izdvajate i nalazite mir?

GZ – Moje omiljeno mesto je Stories Books & Caffe na Sanset Bulevaru u oblasti Silverlejk, jako simpatičnoj hipsterskoj oblasti Istočnog Holivuda. Okružen tišinom, starim i novim knigama, dobrom kafom, piscima, muzičarima i raznoraznim inspirativnim frikovima koprcam se u svojim mislima, živim i stvaram, omiljene mi, „Nevidljive Filmove“ što bi rekla Tamara Aćimović, rediteljka i umetnica života koja takođe živi i radi u LA.

Foto: Radiovizija

Foto: Radiovizija

BB – Ljubitelj ste dobre knjige. Možete li nam preporučiti neku? Šta ste skoro pročitali da Vam se veoma dopalo? Koje žanrove preferirate?

Poslednju knjigu koju sam pročitao želim da adaptiram za film pa ću je na žalost ljubomorno sačuvati za sebe jer kao i svako, imam paranoje da će mi neko ukrasti ideju, ali ono što bih mogao da preporučim posetiocima Blokbastera je knjiga koju sam kupio za dolar u jednoj drugoj staroj knjižari u Los Felizu, a to je zbirka erotskih priča „House Of Holes“ Nikolsona Bejkera.

BB – Hvala Vam na razgovoru

Foto: Gregor Zupanc

Foto: Gregor Zupanc

%d bloggers like this: