Dom kulture „Studentski grad“ program za april 2017.

 

Subota 1.4.

1-15. april, Galerija

Otvaranje: subota, 1. april, 18.30

V SALON MFIAP

V salon MFIAP predstavlja izložbu fotografija Majstora međunarodne federacije umetničke fotografije. FIAP je međunarodna organizacija koju čini više od 85 nacionalnih fotografskih asocijacija, sa članstvom od skoro milion individualnih fotografa. Izložba se organizuje u saradnji sa Foto-klubom Studentski grad i uključena je u program Beogradskog meseca fotografije.

IZLOŽBА KNjIGA

1-13. april, Hol Biblioteke

MAČO PISCI I NjIHOVA MAČO KNjIŽEVNOST – STRANA KNjIŽEVNOST

Autor: Rastko Marković

Izložba u čijem su fokusu Ernest Hemingvej, Džek London i drugi književnici za koje se može reći da su začetnici talasa pisaca koji su živeli veoma zanimljive i burne živote, a kasnije svoje doživljaje podelili sa nama kroz priče i romane.

Nedelja 2.4.

Nedelja, 2. april, 20.00, Velika sala

Specijalna filmska projekcija povodom Dana studenata

DRUGAČIJI OTAC

r. Mat Ros

Savez studenata Beograda i Studentski parlament Univerziteta u Beogradu

Privrženi otac (Vigo Mortensen) posvetio je svoj život vaspitanju šestoro dece daleko od modernog sveta, duboko u izolovanim šumama na severozapadu Pacifika. Njihov idealni život prekida vest o tragičnoj nesreći koja ih primorava da napuste svoj raj i krenu na put u svet koji postavlja nove izazove.

Ponedeljak 3.4.

Ponedeljak, 3. april, 18.00, Mala sala

TRIBINA: NOVI ZAKON – NOVI SMER KRETANjA BOLONjE

Savez studenata Beograda i Studentski parlament Univerziteta u Beogradu

Savez studenata Beograda i Studentski parlament Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Domom kulture Studentski grad, pokreću seriju tribina o visokom obrazovanju u Srbiji. Prva u nizu tribina realizovaće se u okviru programa povodom obeležavanja Dana studenata.

Teme o kojima će učesnici diskutovati su:

– prednosti i mane visokog obrazovanja u Srbiji;

– modeli unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja;

– prioritetna delovanja u oblasti visokog obrazovanja.

Ponedeljak, 3. april, 19.00, Mala sala

Mozaik geopolitike

OBNOVA MULTIPOLARNOG SVETA

Više središta moći u globalnim odnosima

Govori: Dušan Proroković

Savremeni svet više nema samo jedan centar. Napetosti iz dana u dan narastaju. Moć je ponovo podeljena i sučeljena, kao u vremenu Hladnog rata. I u Evropi se očituje promena odnosa snaga. Nova slika Starog kontinenta zahteva prilagođene strategije i aktivnu spoljnu politiku.

Utorak 4.4.

Utorak, 4. april, 16.30, Velika sala

SVEČANA AKADEMIJA POVODOM DANA STUDENATA

Savez studenata Beograda i Studentski parlament Univerziteta u Beogradu

Povodom obeležavanja 4. aprila, Dana studenata Univerziteta u Beogradu, Savez studenata Beograda (SSB) i Studentski parlament Univerziteta u Beogradu (SPUB) organizuju svečanu akademiju. Na svečanosti će se studentima obratiti rukovodstvo Univerziteta u Beogradu, kao i predstavnici najznačajnijih studentskih organizacija i predstavničkih tela. Oni će se osvrnuti na istorijat ovog praznika, ali i na sve ono što su SSB i SPUB zajedničkim snagama postigli u proteklih godinu dana. Za zabavni deo programa pobrinuće se AKUD Branko Krsmanović.

Sreda 5.4.

Sreda, 5. april, 19.00, Mala sala

YOU’LL NEVER WALK ALONE

Dokumentarni film o migrantima

Produkcija: Inicijativa za razvoj i saradnju, Novi Beograd

You’ll never walk alone je dokumentarni film koji prikazuje fragmente sudbina migranata koji se nalaze na putu kroz Srbiju i grupe volontera koji žele da iza statistika i novinskih članaka vide ljudska lica i životne priče. Film je snimljen udruženim radom volontera i studenata (režije, produkcije, montaže, sociologije, antropologije, psihologije…), koji su svojim specifičnim znanjima i posvećenošću poslali ovim filmom hrabru poruku solidarnosti i humanizma.

Nakon projekcije sledi panel diskusija sa autorima filma.

Sreda, 5. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

Studentske teme

STUDENTSKA KULTURA

Dijalog o kulturnim potrebama mladih

Studentski interesi: stanje i perspektive

Razgovor bez scenarija, otvoren za sve studente Studenjaka i Univerziteta koji smatraju da je kultura neophodan uslov života i obrazovanja.

Moderator: Miloš Knežević

Četvrtak 6.4.

Četvrtak, 6. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

Veče pesnikinja i pesnika

IZVAN SVAKOG ZLA

Program podrške Beogradskog festivala poezije i knjige „Trgni se! Poezija!“ i „Trećeg Trga“ očuvanju DKSG

Učestvuju: Stevan Tatalović, Maša Seničić, Srđan Gagić, Natalija Jovanović, Bojan Marković, Dejan Matić…

RADIONICE

INFORMACIONA PISMENOSTOSNOVNI KURS

Četvrtak, 6. april, 18.00, Čitaonica E

CITIRANjE JE KLjUČ DOBROG RADA – SVE O CITIRANjU

Predavač: Obrad Vučkovac, bibliotekar

Prilikom pisanja naučnog i stručnog teksta veoma je važan odabir literature. Korišćenjem kvalitetnih izvora opovrgavamo ili dokazujemo teze svog rada. Citiranjem se izbegava plagijarizam, daje kredibilitet radu, kao i uvid u literaturu koja se bavi istim ili sličnim temama.

Petak 7.4.

7, 8, 9. april, Mala sala, u 18.00 i 20.00

REKVIJEM ZA GOSPOĐU J. *

r. Bojan Vuletić

ul. Mirjana Karanović, Srđan Žika Todorović,

Boris Isaković, Jovana Gavrilović

Srbija, 2016.

Gospođa J., skromna sredovečna žena i bivša administrativna službenica, odluči da: opere sudove, ode u prodavnicu, pronađe stari porodični pištolj. Njime će se ubiti na godišnjicu kada je umro njen muž. Za 5 dana. Gospođa J. je odlučila da završi sve svoje privatne i administrativne poslove, da bi se ubila onako kako želi i ostavila svoju porodicu obezbeđenu. Ali, da bi sve to započela, potrebna joj je samo jedna overena potvrda – uverenje o radnom stažu za poslednjih 20 godina. U zemlji koja upravo prolazi kroz tranziciju i sveobuhvatnu reformu administracije, to će biti jako komplikovano. Živeti u tranziciji je komplikovano, umreti još komplikovanije.

*Cena ulaznice 200 dinara

7. april – 4. maj, Velika galerija

Otvaranje: četvrtak, 6. april, 18.00

POČETNA STANICA

Izložba studentskih radova Odeljenja za dizajn, Beogradska politehnika

Naslovna tema ovogodišnje izložbe Početna stanica ukazuje na ulogu Beogradske politehnike kao mesta gde studenti započinju svoj profesionalni put i debituju na javnoj umetničkoj i dizajnerskoj sceni.

Posetioci će moći da vide radove iz predmeta kožne galanterije od kofera i tašni, predmeta obuće i kostima koji su izrađeni na Odseku za modni dizajn. Vizuelni identitet izložbe i prateće plakate kreirali su studenti Odseka za grafički dizajn, dok je scenografsko rešenje postavke realizovao Odsek za industrijski dizajn, koji je obuhvatio celu ideju. Izložba se dotiče različitih socioloških aspekata. Studente su inspirisale teme kao što su zdravstvo, obrazovanje, ekologija, kultura, antiratni pokreti i druge aktuelne oblasti savremenog društva. Najbolji radovi iz umetničkih predmeta biće nagrađeni pohvalom Visoke škole strukovnih studija Beogradske politehnike.

Ponedeljak 10.4.

Ponedeljak, 10. april, 20.00, Velika sala

Željko Hubač

BIZARNO*

Narodno pozorište u Beogradu

Igraju: Igor Đorđević, Nikola Vujović, Miloš Đorđević, Sonja Milojević, Suzana Lukić

Režija: Snežana Trišić

Bizarno je crnohumorna fuga o smrti, koja se odvija na različitim nivoima jednog solitera u kojem žive narkomani, sponzoruše i mafijaši,

a kroz koju provejava zanimljivo plasiran osećaj neizbežnosti tragičnog ishoda.

Ponedeljak, 10. april, 19.00, Mala sala

Smisao kulture

KULTURA U TRANZICIONOM SLALOMU

Dijalog o kulturnim institucijama i vaninstitucionalnoj kulturi

Mogući učesnici: Milena Šešić Dragićević, Ratka Marić, Sloba Vujović, Isidora Žebeljan, Ivana Spaić, Divna Vuksanović, Ljubomir Kljakić, Branimir Stojković, Đokica Jovanović, Dobrivoje Stanojević, Zorica Bobić, Aca Seltik, Miloš Knežević i drugi

Kulturne krize; kulturni identiteti i ratovi kultura; kulturna i pseudokulturna elita; politika i kultura; kulturna politika; država i kultura; kultura na tržištu; kulturni establišment; etablirana kultura, supkulturne i alternativne forme; kulturni populizam i elitizam; medijalizovanje, spektakularizovanje, tabloidizovanje kulture; antikulturna arogancija i kulturni nihilizam…

Utorak 11.4.

Utorak, 11. april, 18.00, Amfiteatar

Tribina

STRATEGIJA RAZVOJA KULTURE SRBIJE – ŽENSKI GLASOVI

U Srbiji je u toku proces izrade Strategije razvoja kulture 2017-2027. Sećajući se definicije francuskog filozofa Luja Altisera da je kultura deo državnog ideološkog aparata (DIA), možemo reći da je pisanje Strategije važan ideološki projekat države, države koja je zbog specifičnog društveno-istorijskog konteksta još uvek pod dominantnom autoritarnom političkom kulturom i patrijarhalnom ideologijom distribucije moći. Šta su to i ko su ženski glasovi u kulturi, kao i kakve su mogućnosti njihovog učešća u izradi Strategije razvoja kulture Srbije, razgovaraćemo sa našim gošćama.

Moderator: Bojan Milosavljević

Učestvuju:

Milena Dragićević Šešić, Univerzitet umetnosti, umetničko obrazovanje

Marina Blagojević Hughson, Sociološko društvo Srbije, društvena teorija

Tatjana Nikolić, Projekat Femix, alternativna scena

Višnja Kisić, Evropa Nostra Srbija, kulturno nasleđe

Biljana Dojčinović, Knjiženstvo, književnost

Ivana Kronja, filmska umetnost

Gordana Lebović, OMEN teatar, pozorište

Marija Popović-Zmaja, SKC Novi Sad, Erasmus+ program

Utorak, 11. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

Ciklus Pop književnost

ŠTA JE (NAMA) DžONI DANAS I ŠTA NAM JE SVE BIO

Predavač Muharem Bazdulj

Ciklus predavanja Pop književnost Muharema Bazdulja baviće se s jedne strane uticajem popularne kulture, prvenstveno popularne muzike, na književnost, a s druge strane će da potencira imanentno književne (umetničke) vrednosti unutar onog popkulturnog konteksta koji se obično ne smatra primarno književnim. U tom smislu se kao idealno otvaranje nameće analiza fenomena Branimira Džonija Štulića. Šta je (nama) Džoni danas i šta nam je sve bio, početna su pitanja od kojih će da se krene u uzbudljivo i otkrivalačko istraživanje.

Branimir Džoni Štulić (11.4.1953, Skoplje), kontroverzni rok autor, nekadašnji je gitarista i pevač jugoslovenske grupe Azra. Studirao je filozofiju i sociologiju u Zagrebu. Početkom sedamdesetih godina osniva Balkan sevdah bend, a ‘77 Azru. Prvi album izašao je ‘80 i smatra se jednim od najjačih debija u istoriji ju-roka. Samostalno i s Azrom snimio je 16 albuma. Od početka devedesetih živi u Utrehtu, Holandija, gde piše i prevodi grčke klasike.

Sreda 12.4.

Sreda, 12. april, 20.00, Mala sala

Mladi autori

STEFAN MALEŠEVIĆ

Stefan Malešević je filmski autor i muzičar, rođen 1989. godine u Beogradu, gde je završio osnovne studije audio i video tehnologije na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva. U sopstvenoj produkciji je snimio preko 20 kratkih igranih i dokumentarnih filmova. Postdiplomske studije upisao je na film.factory akademiji u Sarajevu, pod vođstvom proslavljenog mađarskog reditelja Bele Tara. Među gostujućim profesorima na akademiji bili su Tilda Svinton, Apitčapong Virasetakul, Gas van Sant, Gaj Medin i mnogi drugi. Početkom prošle godine, pod mentorstvom Bele Tara, Stefan završava dugometražni dokumentarni film Gora, kojim doktorira sa najvišom ocenom. Gora je prikazana na filmskom festivalu u Sarajevu, a srpsku premijeru će imati na festivalu Beldocs u Beogradu.

Uz projekciju nekoliko neprikazanih vežbi i kratkih filmova, vodiće se razgovor sa autorom o filmovima i iskustvu studiranja na neobično koncipiranoj akademiji film.factory.

Program:

VRHPRAČA, 10 minuta

Eve, 9 minuta

HAVEN’T, 9 minuta

Der Kübelreiter, 9 minuta

Sreda, 12. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

Filozofske teme

MATEMATIKA U PLATONOVOJ FILOZOFIJI

Predstavljanje knjige Višnje Knežević

Učestvuju: Zoran Marković, Irina Deretić, Slobodan Kanjevac i autorka

Drugačiji pogled na jednog od najznačajnijih mislilaca antike. Autorkin osvrt na Platonovo filozofsko poimanje matematike.

RADIONICE

INFORMACIONA PISMENOSTOSNOVNI KURS

Sreda, 12. april, 18.00, Čitaonica E

CITATNI MENADžERI – DA BRŽE I LAKŠE PIŠETE SVOJE RADOVE

Predavač: Obrad Vučkovac, bibliotekar

Menadžeri bibliografskih referenci ili citatni menadžeri su alati koji nam omogućavaju da sakupimo i organizujemo informacije o korišćenoj literaturi prilikom pisanja radova. Njihova uloga je da obezbede brže i lakše pisanje, jer omogućavaju generisanu bibliografiju bez prekucavanja.

Četvrtak 13.4.

Četvrtak, 13. april, 19.00, Mala sala

ŠAJTINAC

Dokumentarni film

r: Boško Milosavljević

Srbija, 2017, 46’

Dokumentarni film Šajtinac čine razgovori koje je reditelj Boško Milosavljević vodio sa nagrađivanim piscem Uglješom Šajtincem, autorom nekoliko romana, velikog broja priča i nekoliko drama koje su imale velikog uspeha na srpskim i engleskim pozornicama. U ovom dramskom dokumentarnom igrokazu o Šajtincu govore Milan Milosavljević, Nebojša Glogovac, Goran Šušljik, Vojin Ćetković, Aron Balaž, Gorčin Stojanović, Miloš Krečković, Jelena Petrović, Slobodan Ćustić, Suzana Lukić, Gojko Božović, kao i mnogi drugi ljudi iz sveta umetnosti i kulture.

Posle projekcije, razgovor sa rediteljem vodi Ivan Velisavljević.

Četvrtak, 13. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

Psihologija politike

STRAHOVI I MRŽNjE U POLITIČKOM ŽIVOTU

Fobije i filije: Evropa, Balkan i slovenski svet

Govori: Miloš Knežević

U politici su emocije neminovne. U politici se neprestano ispoljavaju simpatije i antipatije, strepnje i strahovi, ljubavi i mržnje. Područje emotivnih politika tumači politička psihologija ili psihologija politike. Pored individualnih strahomržnji u obliku fobija, postoje i grupne i kolektivne fobije. Njih ispituje etnopsihologija. Istočni slovenski svet je bio posebno izložen fobičnim praksama zapadnih oponenata i rivala. U izvesnim okolnostima slavofobije su se izopačavale u agresiju, represalije i genocide nad slovenskim življem.

Utorak 18.3.

Utorak, 18. april, 20.00, Velika sala

Radoje Domanović

NAŠI DANI*

Adaptirao, režirao i igra: Radoslav Rale Milenković

Predstava je nastala dramatizacijom satiričnih pesama V.P.Disa (Naši dani i Himna) i najznačajnijih pripovedaka Radoja Domanovića (Stradija, Danga i Mrtvo more), koji je oštro, kritički bespoštedno i duhovito slikao vlast svoga vremena, ogrezlu u korupciju i nasilje. Za ovu ulogu Radoslav Milenković je dobio Zlatnu kolajnu publike na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, a do danas je izvedena više od 1.570 puta, u zemlji i svetu.

MIĆUNOV ĆOŠAK

Utorak, 18. april, 19.00, Mala sala

ČIKAGO BLUZ

Rolingstonsi su ove godine izdali svoj jedini bluz album. Mnogi su Blue & Lonesome uporedili sa prvom pločom koju je grupa napravila još 1964. godine, jer su se i na njoj našle isključivo obrade tuđih pesama. Kako reče Kit Ričards, tada su bili mladići željni slave, a sviranje čikaškog bluza baš i nije bio način da dođu do nje. Sada kad im je život pružio sve što i drugim prosečnim milijarderima, tj. nama, mogu da rade sve što im je volja, pa i da odaju počast autorima (Litl Volter, Haulin Vulf, Vili Dikson…) i pesmama koje vole od dečačkih dana. Sada mogu i da ovu prividno jednostavnu muziku izvedu sa pravim osećajem i intenzitetom, da joj daju jak a nenapadan lični pečat, što je moguće samo velikim majstorima.

Čikago je postao muzički centar posle velike migracije crnih sa juga ka severu. Bluz je oduvek bio reakcija na okolinu, a u velikom industrijskom gradu je postao oštriji i brutalniji. Big Bil Brunzi i Soni Boj Vilijamson I su doprineli transformaciji – u klubovima su predstavljali mlađe, buduće velikane. Tek je sa Madijem Votersom novi električni bluz postao saundtrek života u urbanom velegradu. Zvuk snimljen na pločama za kuće Čes i Kobra rekords prepoznali su kao svoju istinu ne samo u Americi već i u Londonu i drugim svetskim gradovima. Uticaj je nemerljiv, tako veliki da Diksonovoj definiciji Blues is Roots, All Other is Fruits – nema šta da se doda ili oduzme.

Utorak, 18. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

Ciklus studenata Kluba 128

Modernisti sa margine:

MODERNO U JAPANSKOJ MEĐURATNOJ KNjIŽEVNOSTI II

Predavač: prof. dr Ljiljana Marković, moderator: Marija Božić, Klub 128

Na drugom delu predavanja o japanskoj međuratnoj književnosti govorićemo o još nekim karakteristikama ovog pravca, ali i o jednom od najznačajnijih pisaca kako japanske tako i svetske književnosti – Jasunari Kavabati. Ponikao iz modernističkih književnih previranja, ovaj japanski nobelovac je bio jedan od najistaknutijih članova Škole nove osećajnosti (Shinkankakuha), da bi kasnije prešao u fazu ocenjenu kao tradicionalizam, dok se poslednjih godina svoje književne delatnosti povezuje s nadrealističkim tendencijama.

Ljiljana Marković je prodekan i redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. Diplomirala je i magistrirala u Kembridžu na Fakultetu ekonomskih i političkih nauka i Fakultetu orijentalnih studija, a doktorirala na Univerzitetu Ćuo u Tokiju. Njena univerzitetska karijera traje već 34 godine. Napisala je veliki broj knjiga i naučnih radova koji osvetljavaju različite aspekte civilizacije Japana i ukazuju na njenu neponovljivu vitalnost.

18-30. april, Hol Biblioteke

MAČO PISCI I NjIHOVA MAČO KNjIŽEVNOST – DOMAĆA KNjIŽEVNOST

Autor: Rastko Marković

Izložba je posvećena književnom delu Mike Oklopa, Preleta i brojnih drugih domaćih pisaca koji su svoj uzbudljiv život pretočili u prozu.

Sreda 19.3.

Sreda, 19. april, 20.00, Velika sala

ROCHER BAND

Sastav osnovan 2011. godine u Beogradu, na ideju Radmile Vardalić i Dejana Rokvića, koji su tada formirali duo. Nastupili su u DKSG 2012. godine kao kvartet, da bi se sada, nakon pet godina, vratili na našu scenu kao sedmočlani bend. Repertoar benda čine mnogobrojna dela, od klasike preko popularnih minijatura, pa do džeza i tradicionalne/etno muzike. Ansambl beleži brojne koncerte u Beogradu (Sava centar, Kolarčeva zadužbina, SKC, Svečana sala Skupštine grada) i širom zemlje i inostranstva. Publika će moći da čuje tradicionalne kompozicije, poput: Hajde Jano, Ederlezi, Jovano Jovanke i mnoge druge.

Sreda, 19. april, 20.00, Mala sala

Animirana sreda

MOJ ŽIVOT KAO TIKVICA

Režija: Klod Baras

Trajanje: 66 minuta, 2016.

Proizvodnja: Švajcarska, Francuska

Fantastičan animirani film francuskog reditelja Kloda Barasa sa prizvukom estetike Tima Bartona, veliko je delo u malom pakovanju. Ikar sa devet godina ostaje bez samohrane majke, nakon čega sirotište postaje njegov novi dom. Kao novajlija sa neobičnim nadimkom Tikvica, Ikar postaje laka meta dežurnog dečaka siledžije u domu. Iako mu od majke ostaje samo nadimak i prazne flaše piva, a detinjstvo je obeleženo tragedijom i samoćom – Tikvica i njegovi novi drugari naučiće da nesreća ne mora da definiše nečiji život, što postaje i neophodna poruka za sve nas.

Moj život kao Tikvica dobio je nagradu Kristal i nagradu publike na Festivalu animiranog filma u Anesiju, kao i nagradu za najpopularniji film na festivalu u Melburnu 2016. godine.

Sreda, 19. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

Evropske teme

EVROSKEPTICIZAM U EVROPSKOJ UNIJI

Porast kritike političke i ekonomske prakse EU

Govori: Jelena Todorović Lazić

Evropska unija se nalazi na jednom od mnogih raskršća i prekretnica. Ovoga puta nije reč samo o tekućim pitanjima produbljivanja integracija, nego i o krizi saglasnosti u zaista različitim vizijama budućnosti Unije.

Četvrtak 20.3.

Ciklus predavanja

DEKODIRANjE

U ovom ciklusu predavanja, kroz opuse Nikolasa Rouga, Dejvida Kronenberga, Terensa Malika, Dejvida Linča i Alehandra Hodorovskog, pokušaćemo da iscrtamo kreativni proces ovih, već odavno kultnih stvaralaca, i otkrijemo skrivene tokove uticaja koji su oblikovali njihova dela.

Predavač: Dragan Dimčić, docent na Katedri za montažu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

Četvrtak, 20. april, 19.00, Mala sala

2. deo: DEJVID KRONENBERG

Pokazati nepokazivo i iskazati neiskazivo

Kod Kronenbergovih junaka promene u telu izazivaju promene u umu, a samim tim i oblikuju njihov doživljaj realnosti. Za Kronenberga ne postoji realnost kao nepromenljiva konstanta, već je ona samo još jedna promenljiva u biohemijskim procesima koji upravljaju prirodom i našim telima. U osnovi prirode je večita borba, agresija i dominacija, od velikih ekosistema do najmanjih ćelija i molekula, što je po Kronenbergu suštinsko svojstvo prirode. Problem nastaje kada čovek, svestan toga, odluči da tu osnovnu osobinu prirode odbaci. Primitivni delovi našeg mozga i tela ne mogu da odbace svoje suštinsko obeležje i pružaju otpor, a nejaki, svesni deo čoveka, najčešće gubi bitku sa tim protivnikom. Kroz analizu tema i motiva Kronenbergovih filmova, pokušaćemo da ukažemo na osnovne postavke njegovog pogleda na svet i umetnost.

Četvrtak, 20. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

Razgovor o romanu Aleksandra Deblina

BERLIN ALEKSANDERPLAC – Priča o Francu Biberkopfu

u prevodu Nikole Jordanova, uz inserte iz istoimene TV serije R. V. Fasbindera

Učestvuju: Jelena Kostić Tomović i Miroljub Stojanović

Moj život, sigurno ne sav, ali u izvesnom, možda presudnom, pogledu proticao bi drukčije da nije proticao s Deblinovim Berlin Aleksanderplacom u mojoj glavi, u mesu, u telu kao celini i u duši.“

R. V. Fasbinder

Franc Biberkopf izlazi iz zatvora i suočava se s Berlinom, gradom nasilja, političkih i ekonomskih previranja, inflacije, nezaposlenosti, rastućeg nacizma. Oko Deblinove priče o Biberkopfu razvija se portret modernog velegrada kroz asocijativnu struju citata i glasova – od Biblije do lekarskog recepta, od Šilera do vremenske prognoze, od metafizičkih dijaloga sa Smrću do šlagera. Svojim megafonskim zvukom miliona glasova kojim dočarava tempo metropole dvadesetih godina XX veka, Berlin Aleksanderplac pripada najznačajnim svetskim romanima.

Alfred Deblin (Štetin, 1878 – Emendingen, 1957), jedna od najznačajnijih figura nemačke književne moderne, romanopisac, esejista i lekar, najpoznatiji je po romanu Berlin Aleksanderplac (1929), koji je obuhvatio više od pola veka i širok spektar književnih stilova. Njegova dela karakteriše snažna kritika društva i elementi fantazije. Napisao je više od deset romana u žanrovskom rasponu od istorijskih, preko naučne fantastike, do onih o modernom gradu, nekoliko drama, radio-drama i scenarija, mnoštvo eseja o politici, religiji, umetnosti i društvu… Kada su nacisti preuzeli vlast emigrirao je u Pariz, kada su Nemci okupirali Francusku otišao je u Holivud. Posle rata se vratio u Evropu i živeo u Nemačkoj i Francuskoj.

Četvrtak, 20. april, 20.00

Kamerna scena Velike sale

Po romanu Meše Selimovića

OSTRVO*

Šabačka industrija kulture

Režija, dramatizacija i igraju: Bratislav Janković, Ivana Terzić

Meša Selimović u romanu Ostrvo kroz dvoje protagonista, bračni par koji živi na ostrvu, vrlo vešto, svedenim sredstvima navodi na upitanost o ličnim granicama, otuđenosti, slobodi, smislu postojanja, ljubavi, odnosu prema bližnjem…

20. april – 4. maj, Galerija

Otvaranje: četvrtak, 20. april, 19.00

PRISUSTVO

π=PRIRODA – Ana Miljković,

Milena Apostolović, Smilja Čurić

POSTOJANjE

Izložba je simbioza tri različita tumačenja pojma priroda. Istražujući njene određene segmente, umetnice tragaju za univerzalnim istovremeno preispitujući sopstveno postojanje.

Ana Miljković je završila master akademske studije 2016. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi redovnog profesora Gordana Nikolića. Dobitnik je prve nagrade za mozaik 2016. godine.

Milena Apostolović je student prve godine doktorskih umetničkih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je nagrada Perspektive XXXII 2016. godine i Stevan Knežević za crtež 2015.

Smilja Čurić je student prve godine doktorskih umetničkih studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je nagrada Ljubica Cuca Sokić za slike malog formata 2016. i Stevan Knežević za crtež 2015.

20. i 24. april, Velika galerija

12.00 – 15.00

OŽIVLjAVANjE

Radionica studenata Odseka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Beogradu

Velika galerija DKSG može se posmatrati kao arhitektonsko ostrvo u okolnom drveću, koje i samo predstavlja jedno biljno ostrvo u većem prostoru grada. Studenti pejzažne arhitekture će istražiti mogućnosti stvaranja malih zelenih ostrva u enterijeru i povezivanja unutrašnjeg prostora Velike galerije i okoline, pre svega putem umetničkih intervencija i uz korišćenje biljnog materijala. Radionica će trajati od marta do maja 2017. godine, a rezultat će biti realizacija izložbe u Velikoj galeriji u septembru.

Radionicu vode umetnice Nevena Popović, magistar vajarstva i Milena Putnik, magistar slikarstva. Učestvuju studenti Odseka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Petak 21.3.

Petak, 21. april, 20.00, Velika sala

AMY’S HOUSE – TRIBUTE BAND TO AMY WINEHOUSE

Tribjut bend velikoj džez i soul pevačici Ejmi Vajnhaus nastao je u Beogradu krajem 2015. godine. Sedmočlani sastav sačinjen od vrhunskih muzičara, profesionalaca koji iza sebe imaju veliki broj scenskih nastupa i studijskih sati, okupio se oko ideje da donese slušaocima, pratiocima i obožavaocima čaroliju jedne od najnagrađivanijih i najpriznatijih pevačica, autora novog doba. Da li su uspeli u tome, meri se reakcijom i komentarima na održane koncerte u Beogradu, pohvalama i rečima podrške koje stižu iz čitavog regiona, kao i pozivima za gostovanja. Amy’s House je kreirao totalni zvučno-vizuelni spektakl, nema sumnje jedinstven i neponovljiv!

21, 22, 23. april, Mala sala, u 18.00 i 20.30

NA MLEČNOM PUTU*

r: Emir Kusturica

ul: Emir Kusturica, Monika Beluči, Miki Manojlović

Srbija, VB, SAD, 2016, 140’

Film Na mlečnom putu pripoveda o životu jednog čoveka u tri različita životna perioda: o vremenu koje je proveo kao srećni mlekadžija tokom rata, opasnim avanturama i romansi sa voljenom ženom i potonjem monaškom životu, kada se osvrće na burnu prošlost – kako svoju, tako i sopstvene zemlje.

*Cena ulaznice 200 dinara

Ponedeljak 24.3.

Ponedeljak, 24. april, 19.00, Mala sala

Osamdeset godina studentskog glasila

STUDENT

Ciklus Tradicija i inovacija – razgovori povodom 80 godina od prvog broja Studenta

Drugi razgovor: List Student u istoriji kulture, društvene teorije, književnosti, filozofije i nauke

Istorijski značaj Studenta. Kao aktivni subjekti jugoslovenske i srpske društvene, kulturne, političke, umetničke, naučne, novinarske i svake druge istorije, generacije Studentovih urednika i saradnika ostavile su više nego dubok, podsticajan i neizbrisiv trag. Ono što kroz decenije povezuje sve generacije Studentovih urednika i saradnika, jeste čvrsto uverenje da je bolji, drugačiji, slobodniji i ljudskiji svet moguć i da se za njega vredi boriti. Dokazi o tome danas se mogu naći u sačuvanim kompletima lista, u ličnim biografijama stvaralaca, njih oko 9.000, koji su od 1937. radili u tridesetak Studentovih redakcija i obeležili naš 20. vek, u arhivama političkih i policijskih ustanova koje su se tokom decenija bavile Studentom i njegovim saradnicima, ili unutar korpusâ ideja koji sačinjavaju naše posebne istorije – društvena istorija, istorija kulture, istorija društvene teorije, književnosti, filozofije, nauke, umetnosti, novinarstva, grafičkog dizajna, politička istorija… ili istorija morala i svakidašnjeg života.

Ovaj bogati Studentov arhiv ideja do danas nije istražen – nepristrasno, sistematično i kritički. Zadatak da se taj krupan nedostatak otkloni ostaje tako za neka bolja vremena. Inicijativa za obeležavanje 80 godina od pojave prvog broja Studenta, koju je u septembru 2016. pokrenula neformalna grupa Studentovih veterana iz različitih generacija – urednici i saradnici Studenta od pedesetih do kraja osamdesetih i dvehiljaditih godina, ima za cilj da podstakne, pokrene i ohrabri takav tok događaja u budućnosti.

Mogući učesnici: Đorđije Vuković, Branka Otašević, Alija Hodžić, Dušan Bošković, Đorđe Malavrazić, Milivoje Majstorović, Predrag Bogdanović Ci, Dušan Pajin, Jovica Aćin, Jovan Pejčić, Ratka Marić, Branka Krilović, Stojan Đorđić, Snježana Milivojević, Milosav Slavko Pešić, Krstivoje Ilić, Đuro Koruga, Slobodan Samardžić, Ljubomir Kljakić, Jelena Đorđević, Milan Ristović, Miloš Knežević, Aleksandar Baljak, Gojko Tešić, Zlatko Sušić, Vladislav Bajac, Branko Aleksić, Slavica Stojanović, Velimir Abramović…

Utorak 25.3.

Utorak, 25. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

HENRI DEJVID TORO

200 godina od rođenja

Razgovor o knjigama GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST – IZABRANI ESEJI O DRUŠTVU i IZLETI – IZABRANI ESEJI O PRIRODI

u prevodu Radosava Rasa Milutinovića

Učestvuju: Goran Mitrašinović, Milan Gligorijević i Radosav Milutinović

Manjina je nemoćna dok se prilagođava većini, tad nije čak ni manjina, ali je neodoljiva kad pretegne svojom težinom.

H. D. Toro

Henri Dejvid Toro (12.7.1817 – 6.5.1862), američki pisac i filozof, prirodnjak, transcendentalista, kritičar razvoja, najpoznatiji je po knjizi Valden, koja je rezultat njegovog eksperimenta, s kojim je hteo dve godine da opstane u prirodi s minimalnim oslanjanjima na civilizaciju, i po eseju Građanska neposlušnost; meditacijama na temu jednostavnog života u prirodnom okruženju, pozivu na nenasilni otpor i građansku neposlušnost. U svojim naučnim radovima je predvideo metode ekologije i ambijentalne istorije. Bio je abolicionista, u predavanjima je napadao Zakon o odbeglim robovima, a svojom filozofijom nenasilnog otpora uticao je na praksu mnogih kasnijih boraca za ljudska prava. Smatra se jednom od centralnih figura američke misli.

MIĆUNOV ĆOŠAK

Utorak, 25. april, 19.00, Mala sala

RITAM I BLUZ

Pravo ime Džonija Otisa je Aleksandres Veliotes, sin je Grka koji su emigrirali u Kaliforniju. U dvadesetoj je Džoni šokirao roditelje odlukom da se oženi Afroamerikankom, preseli u njen kraj i postane crnac. Otis je prvo pratio Litl Ester Filips, Big Mamu Tornton i Etu Džejms, a onda je i sam postao slavan izvođač i autor. Na kraju je priznat kao jedan od očeva rokenrola i kum ritma i bluza.

Termin R’n’B je 1948. smislio Džeri Veksler. U to vreme je Luis Džordan već harao top-listama svojim derivatom svinga, bugi vugija i džamp bluza sa naglašenim ritmom. Uskoro su na Harlem hit paradama ljudi plesali uz muziku malih grupa koje su predvodili Kaunt Bejzi, Big Džo Tarner, Vinoni Heris. Potom su u crnačka predgrađa na nastupe Rut Braun i Reja Čarlsa pohrlili i beli tinejdžeri. Policija ih je razdvajala od obojenih, a čuvari javnog morala su ustali protiv zavere čiji je cilj degenerisanje bele omladine. Prekasno! Ritam i bluz je upio sve do tada postojeće oblike crne muzike, od džeza i električnog bluza do gospela i njuorleanske varijante mamba. Zarazio je hiljade belih devojaka i mladića sa obe strane Atlantika i direktno inspirisao nastanak novih žanrova, od rokenrola nadalje.

Baš kao Džoni Otis, u Engleskoj je Erik Bardon, decenijama kasnije, pravo iz kreveta trčao pred ogledalo da proveri nije li konačno postao crnac. Bio je deo britanskog ritam i bluz buma, ali to će već biti tema narednog, posebnog predavanja.

Sreda 26.3.

Sreda, 26. april, 20.00, Velika sala

KRALj ČAČKA

Za neke čovek, a za neke bend iza kojeg stoji Nenad Marić. Direktnost bluza, podsmešljivost kabarea, muzikalnost džeza, konciznost popa i netipična rokerska harizma – sve je to sadržano u njegovoj muzici. Album Kralja Čačka Zemlja snova, objavljen je u decembru 2016. godine kao zajedničko izdanje Pop Depresije i Odličnog hrčka. U magiji koja nastaje između njega i benda, možete premijerno uživati u Velikoj sali DKSG!

Sreda, 26. april, 19.00, Klub-knjižara Magistrala

Lingvističke teme

SANSKRIT

Jezik i arhajske kulture

Govori: Marko Pejković

Sanskrit nije samo izraz jedne civilizacije već i zagonetka njenog trajanja.

Sreda, 26. april, 20.00, Mala sala

Fakultet dramskih umetnosti

PREDSTAVLjANjE DIPLOMSKIH MASTER FILMOVA FILMSKE I TV REŽIJE

Jednogodišnje master studije na katedri za Filmsku i TV režiju Fakulteta dramskih umetnosti baziraju se na praktičnom radu i projektnoj nastavi tokom koje studenti razvijaju svoje diplomske projekte. Filmovi koji nastaju najčešće su podržani i od strane Filmskog centra Srbije. O programu i koncepciji master akademskih studija govoriće Stefan Arsenijević, filmski reditelj i docent FDU, kao i studenti čiji će filmovi biti prikazani.

Program:

Izlaz u slučaju opasnosti, režija: Vladimir Tagić, 15 minuta

Nikog nema, režija: Jelena Gavrilović, 20 minuta

Suvozači, režija: Ognjen Isailović, 21 minuta

Jedna noć, režija: Strahinja Savić, 16 minuta

Četvrtak 27.3.

Prozor Šangaja

Petak, 27. april

POSETA DELEGACIJE BIBLIOTEKE ŠANGAJA

Visoka delegacija Biblioteke Šangaja/Instituta za naučno-tehnološke informacije Šangaja, predvođena g. Je Rućijangom, predsednikom Upravnog odbora Biblioteke Šangaja, posetiće Dom kulture Studentski grad. U delegaciji su i članovi Upravnog odbora, rukovodioci Odeljenja za kompjuterski inženjering i koordinatori projekta Prozor Šangaja. Cilj posete je upoznavanje sa radom kulturno-obrazovne ustanove Dom kulture Studentski grad, radom Društva Daleki istok, programom rada projekta Prozor Šangaja (čiji je osnivač Biblioteka Šangaja), kao i unapređenje saradnje. Ovom prilikom će biti postavljena izložba fotografija o gradu Šangaju, čiji je autor Biblioteka Šangaja.

Četvrtak, 27. april, 20.00, Mala sala

MONDO BIZZARO – NOĆ FILMSKIH TREJLERA

Novi ciklus, 2. deo

Mondo Bizar – četiri sata najbizarnijeg audio-vizuelnog iskustva. Pokvareni bioskop zaglavljen u beskrajnoj petlji Krajnjeg programa, koji bez prestanka i predaha prikazuje začudne prizore zaboravljene u zadimljenim bioskopskim salama prošlosti. Svest, podsvest, subverzija, nasilje, strah, seks i humor prepliću se u vrtlogu beskompromisnog i nezaustavljivog napada na ukus i čula. Politički nekorektno, povremeno šokantno, bez reda i poretka kao i bilo kakvog obzira prema gledaocu. Svaki pokušaj razumevanja i logičkog rasuđivanja unapred je osuđen na propast. Boje se tope, kadrovi razvlače, zvukovi postaju nejasni i daleki, dok se ponoć neminovno bliži.

Petak 28.3.

28, 29, 30. april, Mala sala u 18.00

AMERIČKA PASTORALA*

r. Juan Mekgregor

ul. Juan Mekgregor, Dženifer Koneli

SAD, 2016, 108’

Svid Levov, nekadašnji legendarni srednjoškolski sportista, sada je uspešan biznismen, u braku sa Don, bivšom misicom. Kada njegova voljena ćerka, tinejdžerka, nestane nakon što je optužena za nasilje, Svid se posvećuje tome da je nađe i ponovno ujedini svoju porodicu. Ono što otkriva potresa ga do srži, prisiljavajući ga da čita između redova i suoči se sa haosom koji oblikuje svet oko njega.

20.00

AMERIČKA DRAGA*

r. Andrea Arnold

ul. Saša Lejn, Šaja Labaf

SAD, 2016, 163’

Star (Saša Lejn), tinejdžerka iz problematične kuće, odlučuje da pobegne sa grupom ljudi koji prodaju pretplatu na magazine, putujući po zapadu Amerike. U ovoj grupi tinejdžera, čiji je član Džejk, ona ubrzo prihvata i sam stil života, koji podrazumeva zabave, nepoštovanje zakona i mladalačku ljubav.

*Cena ulaznice 200 dinara

Petak, 28. april, 18.00, Klub-knjižara Magistrala

PREVARA, ETIKA I LjUBAV

Zbog velikog interesovanja ponovo organizujemo filozofsku radionicu na temu Prevara, etika i ljubav.

Da li je prevara opravdan postupak? Zašto se obavezujemo na vernost voljenoj osobi? Da li možemo da odlučimo da nam se neko drugi dopadne ili se to prosto dogodi?

Filozofsku radionicu Prevara, etika i ljubav će voditi Bojana Simeunović, doktorantkinja na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Slavenko Šljukić, doktorand i saradnik u nastavi na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ideja filozofskih radionica je da omoguće strukturiranu diskusiju i analizu pojmova sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu i koji za nas imaju određeni značaj, ali čiju suštinu nismo dovoljno razmatrali. Ovakve vrste radionica vodi filozof koji je upoznat sa pravilima pojmovne analize i argumentacije. Međutim, filozof nije govornik, već koordinator grupe i pomaže učesnicima da sami što bolje analiziraju dati pojam i racionalizuju svoje subjektivne utiske, a sve u cilju dostizanja informacija koje će im praktično koristiti u svakodnevnom životu.

Na radionicu se mogu prijaviti samo studenti (svih fakulteta i stepena studija).

Prijave do 25. aprila, na adresu: bojanasimeunovic5@gmail.com

Broj mesta je ograničen.

Ostavite komentar

%d bloggers like this: