Dom kulture Studentski grad – progam za januar 2017.

 

Ponedeljak 9.1.
IZLOŽBE KNjIGA U HOLU BIBLIOTEKE

9-20. januar
NARODNE PRIČE ISTOKA: INDIJA I PERSIJA
Autor: Rastko Marković

Mudrost Istoka nigde nije tako lepo predstavljena kao u narodnim pričama koje su univerzalne i pune duha. Ove priče nadahnjuju i današnje čitaoce.

Utorak 10.1.
MIĆUNOV ĆOŠAK
Utorak, 10. januar, 19.00, Mala sala
FRI DžEZ

Tradicija je suviše važna da bismo je prepustili tradicionalistima

Ako ćemo po tinejdžerskom kriterijumu – ko je prvi počeo, nećemo daleko. Recimo da su pioniri bili Sesil Tejlor, Ornet Kolmen i Don Čeri. Baklju su preuzeli Albert Ajler, Soni Marej i Arči Šep, kasnije su je raspaljivali Art Ensemble of Chicago i Entoni Brekston. Negde između Orneta i Alberta ustao je Džon Koltrejn, učio je od obojice, a sam osvetlio puteve za sve potonje, do danas. Nosioci su bili solisti i manje grupe, izuzev velikog benda San Ra, koji je inspirisao nastanak AACM, delom i Jazz Composers Orchestra i nekolicine drugih. Trebalo je da fri (ili New Thing) oslobodi i preoblikuje afroameričku kulturu, ali su od početka bitno doprinosili i belci – Stiv Lejsi, Geri Pikok. Čarli Hejden i Karla Blej su se uključili i u snažna politička istupanja.

U Evropi su američke pionire prihvatali bolje nego u domovini, nadovezao se niz evropskih muzičara: Peter Brocman, Evan Parker, Derek Bejli. Jedne je vodila politika, druge filozofija, treće religija. Mnogi su sisali majku Afriku, neki su se okrenuli Aziji. Ono što je povezivalo vrlo različite pojedince i pristupe jeste potreba za novim. Zbog radikalnih metoda: zaobilaženja harmonskog kompleksa, izbegavanja utvrđenog ritmičkog pulsa i odbacivanja lepote tona (u korist zvuka), za većinu tradicionalista sve to beše prevara, odnosno stranputica. Kako reče Majls: Tradicija je suviše važna da bismo je prepustili tradicionalistima. Zato, ako ćemo ozbiljno… Hoćemo.

Sreda 11.1.
Sreda, 11. januar, 20.00, Mala sala
Animirana sreda
PAT I MAT

Režija: Marek Beneš
Trajanje: 84 min.
Zemlja porekla: Češka

Pat i Mat su 40 godina bili najbolje komšije. Sada su odlučili da se osvrnu na svoj ludi život. Šta može biti bolje od kućnog filma na 35-milimetarskoj traci na kojoj su zabeleženi brojni trenuci iz njihovog svakodnevnog života?

Kultni češki animirani likovi Pat i Mat sa malih ekrana preselili su se i na veliko platno, kako bi nasmejali sve ljubitelje dugometražnih animiranih filmova. Festival Balkanima za novogodišnje i božićne praznike poklanja svojoj vernoj publici ovu nezaboravnu avanturu najvećih majstora-šeprtlja, koja traje još od 1976.

 

Sreda 11. januar, 20.00, Velika sala
PRAZNIČNI KONCERT
Veče autorske muzike
Dalida Grmuša- klavir

Muzika Dalide Grmuše nastaje kao prirodni umetnički izraz, iz želje da je podeli i proživi sa drugim ljudima. Ne nastaje samo kao potreba izražavanja u određenom žanru, već kao muzika trenutka i doživljene inspiracije, tako da ima karakter improvizacije i slobodnu formu. U trenutku izvođenja, neke kompozicije imaju svoj konačan oblik, a neke nastaju na licu mesta, kao odraz trenutne atmosfere i inspiracije. Muzika je za Dalidu najveća vrednost, jer kroz nju uspeva da, na emotivnom nivou, komunicira sa svojom publikom.

Četvrtak 12.1.
Četvrtak, 12. januar, 19.00, Mala sala
MOGU LI DA UĐEM?
Dokumentarni film
r: Koštana Banović
2010, 57’
Predavanje sa projekcijom

Mogu li da uđem? je filmski esej u kome afrobrazilska religija kandomble nije toliko istražena kao što je iskustveno doživljena. Reditelj i vizuelni umetnik Koštana Banović vraća se na ostrvo blizu obale Bahia (Brazil), gde je boravila u okviru Rezidencijalnog programa Sasatar fondacije, tokom kojeg se upoznala sa lokalnom zajednicom kandomble. Intrigirana ceremonijama posednutosti duhovima na ostrvu, gde se bogovi mešaju sa ljudima, uključujući se u bubnjarske, pevačke i igračke predstave, Koštana je htela da sazna još više… našla se unutar sveta zatvorenih vrata. Svaki korak u saznavanju nečega više o kandomble kultu vodio je u kontradiktorne priče i različite ideje o tome šta je kandomble zapravo. Ili šta je bila. Ili šta bi trebalo da bude…

Koštana Banović je umetnik i nezavisni filmski autor. Rođena je u Sarajevu. Magistar je likovne umetnosti i trenutno predaje na Fakultetu likovnih umetnosti i dizajna Univerziteta umetnosti (HKU) u Utrehtu, u Holandiji. Tokom svog opusa – crteži, predstave, filmovi – Koštana je istraživala rituale kao sredstvo za otkrivanje sebe i drugih i to je konstantni sadržalac njenog rada. Njeno istraživanje je interakcija između eksperimentalnog i etnografskog filma u praksi, filmskog eseja, a takođe koristi i video kao performativno sredstvo. Koštana se aktivno angažuje u oblasti umetnosti i kulture kao savetnik i edukator. Između ostalog, njen rad je u kolekcijama u Stedelijk muzeju Amsterdam u Holandiji.
Četvrtak, 12. januar, 19.00
Klub-knjižara Magistrala
Izdavačka kuća Bernar predstavlja izabrana dela GILBERTA KITA ČESTERTONA

Učestvuju: Nikola Drobnjaković i Boško Milosavljević

Književnost je jedan od oblika sreće; možda mi nijedan pisac nije podario toliko srećnih sati kao Česterton.
Borhes
G.K. Česterton
(29.5.1874 – 14.6.1936, London), engleski književnik, čiji raznoliki opus uključuje novinarstvo, poeziju, biografiju, religiozna dela, fantaziju i detektivsku fikciju, rođen je u Kensingtonu. Pohađao časove ilustracije i književnosti. Od 1896. radio u izdavaštvu, a 1902. počeo da se bavi novinarstvom i književnom kritikom. Imao je nedeljnu kolumnu u Daily News-u, a zatim u The Illustrated London News-u, koju će raditi narednih 30 godina. Pisao je i za svoje novine, G. K.’s Weekly. Kao mlad zainteresovao se za okultno, a kasnije se okrenuo ortodoksnim hrišćanskim uverenjima. U svakom smislu neobična pojava, gotovo dva metra visok, veoma krupan, nosio je ogrtač i zgužvani šešir, štap u ruci i cigaru u ustima. Vodio je debate sa Šoom, H. G. Velsom, Bertrandom Raselom… Predložen za Nobelovu nagradu ‘35, napisao je 80 knjiga, nekoliko stotina pesama, 200 priča, 4000 eseja i nekoliko scenarija. Književni i društveni kritičar, istoričar, scenarista, teolog, autor članaka za Enciklopediju Britaniku, čiji najpoznatiji lik je detektiv-sveštenik, a najpoznatiji roman Čovek koji je bio četvrtak. Ostala dela: Napoleon sa Noting Hila, Obris zdravog razuma, Varvarizam Berlina, Zločini Engleske, Kugla i krst, Klub uvrnutih zanata, Pravoverje…

Četvrtak, 12. januar, 20.00, Velika sala
Stojan Srdić
MOJE DETE
Beogradsko dramsko pozorište

Igraju: Jovana Gavrilović, Ivana Nikolić, Andrej Šepetkovski, Vladan Milić, Jelisaveta Orašanin, Mladen Sovilj
Režija: Ana Đorđević

Komad Moje dete Stojana Srdića, nagrađen godišnjom nagradom Udruženja dramskih pisaca Srbije Branislav Nušić za 2014. godinu, uvodi u pozorišnu produkciju nekoliko ključnih, ali najčešće prećutkivanih socijalno-angažovanih tema: položaj i uslove života Roma u urbanom okruženju, nasilje u porodici, seksualno zlostavljanje dece, pubertetsku trudnoću… Ova veristički ispraćena socijalna tragedija, priča je u prvom planu o Romima, ali poseduje i univerzalne premise o posledicama neobrazovanja i siromaštva na raspad porodice, moralnih vrednosti, ljudskosti uopšte. Komad daje gotovo dokumentaristički brutalnu sliku načina – ne može se reći – života, već opstajanja u začaranom krugu marginalizovane i izopštene grupe, koju je teško razbiti.
Subota 14.1.
Subota 14. i nedelja 15. januar, Mala sala
18.00 i 20.00
INKARNACIJA
r: Filip Kovačević
ul: Stojan Đorđević, Dejan Cicmilović, Tihomir Stanić
Srbija, 2016, 82’

Čovek se budi na trgu nepoznatog grada, iznova i iznova. Svaki pokušaj da pobegne četvorici maskiranih ljudi završava se njegovom smrću. Kroz neprekidnu poteru pokušava da otkrije svoj identitet i sazna ko mu je smestio ubistvo.

Ponedeljak 16.1.
Ponedeljak, 16. januar, 19.00, Mala sala
Alternativna znanja
MOĆ – ISCELjIVANjE INFORMACIJAMA

Govori: Svetozar Radišić

Informacije predstavljaju osnov savremene civilizacije. U osnovi moći je saznanje o okolnostima u kojima se ostvaruje. Odstupanja i poremećaji mogu se otkloniti samo ukoliko se imaju verodostojni podaci. Izlečenje se oslanja na informacije. Ukoliko se ne poseduju prave informacije, bolest može da se izopači u neizlečivo stanje.

Utorak 17.1.
Utorak, 17. januar, 19.00
Klub-knjižara Magistrala
Razgovor o knjizi
Zigfrida Unzelda
AUTOR I NjEGOV IZDAVAČ
u prevodu Nikole B. Cvetkovića
(Ultimatum, 2016)

Učestvuju: Ljubica Šljukić Tucakov i Nikola B. Cvetković

Konflikt pisac-izdavač ili ugovor s đavolom. Ugledni nemački izdavač Zigfrid Unzeld (1924-2002), dugogodišnji urednik u izdavačkoj kući Zurkamp Verlag, u svojoj studiji na ekskluzivan način govori o izdavaštvu, kulturno-produkcijskoj delatnosti esencijalnoj za skoro svaku nacionalnu kulturu i istoriju književnosti, o svojim izdavačkim i poslovnim vezama i prijateljstvu s četvoricom autora: Heseom, Rilkeom, Brehtom i Robertom Valzerom, zapravo o četvorici velikih evropskih autora XX veka. Knjiga se čita kao žanrovski roman, jer na uzbudljiv način razotkriva detalje ne samo nastanka mnogih kultnih dela, već i emotivnog odnosa između autora i izdavača i urednika.

Sreda 18.1.
Sreda, 18. januar, 19.00, Mala sala
Aktuelnost tumačenja kapitalizma
KAPITALIZAM KAO RELIGIJA
Shvatanje Valtera Benjamina

Govori: Ljubomir Kljakić

Kapitalizam svakako nije svodljiv na religiju, ali izvesni kapitalistički svetonazori ispoljavaju teološko-religijski karakter. Prokapitalistički fundamentalizam ukazuje na vrednosni sistem i apodiktičnost koji su svojstveni religioznom pogledu na istoriju i ljudski svet. Oslanjajući se na kritičke eseje poznatog nemačkog filozofa Valtera Benjamina, o tome govori Ljubomir Kljakić.

Sreda, 18. januar, 19.00
Mala sala/Klub-knjižara Magistrala
Promocija reizdanja prvog romana
Daniela Kovača
LOGIKA REKE, PRUGE I OTPADA

Kovačev roman je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2002. Na promociji reizdanja u DKSG biće organizovan i mini koncert Jesenjeg orkestra.

Učestvuju: urednici Kontrast izdavaštva Danilo Lučić i Vladimir Manigoda i autor

Četvrtak 19.1.
Četvrtak, 19. januar, 19.00 Klub-knjižara Magistrala
Predstavljanje romana Muharema Bazdulja
LUTKA OD MARCIPANA
(Geopoetika, 2016)

Učestvuju: Miroljub Stojanović i autor

Život češke glumice Lide Barove, ljubav(n)i(ce) Jozefa Gebelsa, do koje autor dolazi preko Suzan Zontag, može predstavljati paradigmu veka koji je za nama. Odsustvo priprema za pogrom nepodobnih rasa i eksplicitnog rata u priči, uvećava čitaočevu zebnju pred budućom svetskom katastrofom. Iz Berlina priča se seli u oslobođenu Evropu, gde dolaze novi filmovi, ljubavi i ljudi – Felini, Sofija Loren, Đina Lolobriđida, Fasbinder…

Muharem Bazdulj (Travnik, 1977), pisac, novinar i prevodilac, svojim tekstovima prisutan na gotovo čitavoj teritoriji nekadašnje Jugoslavije, kod nas je objavio zbirke priča Čarolija i Jeres nominalizma, romane Tranzit, kometa, pomračenje, Sjetva soli, April na Vlašiću i Đaur i Zulejha, knjige kolumni Filigranski pločnici, Karlovački mir i Između krajnosti, eseje I drugi su pjevali o ratu. Knjige su mu prevedene na engleski, nemački i poljski, a kratke proze uvrštene u prestižne američke antologije The Wall in My Head i Best European Fiction. Dobitnik je novinarskih nagrada Stanislav Staša Marinković i Bogdan Tirnanić. Živi u Beogradu.
Petak 20.1.
Petak, 20. januar, Mala sala, 18.00 i 20.00
NERUDA
r. Pablo Larain
ul: Gael Garsija Bernal, Luis Nijeko
SAD, 2016, 107’

Film donosi priču o čuvenom čileanskom pesniku, diplomati i nobelovcu Pablu Nerudi. Njegov beg od diktatorskog režima Gonzalesa Videle osnov je filmskog dela koje je u ovogodišnjoj trci za Oskara za najbolji strani film. Igra mačke i miša između Pabla Nerude i osvetnika detektiva Oskara Pelušena smeštena je u 1948. godinu. Dok pokušava da sa suprugom Delijom, argentinskom slikarkom, pobegne od režima, u Evropi pokret umetnika predvođen Pablom Pikasom vodi bitku za njegovo oslobađanje.

Subota 21.1.
Subota, 21. januar, Mala sala
18.00 POŽAR NA MORU
Dokumentarni film
r. Đanfranko Rosi
Italija, 2016, 108’

Apsolutni favorit ovogodišnjih festivala širom sveta i pobednik Berlinala, ovaj potresni dokumentarac prati preplitanje sudbina izbeglica iz Afrike i ribarske porodice na ostrvu Lampeduza, koje je prva stanica izbeglicama na putu ka slobodi. Kroz slike pune poetskog značenja, Rosi osvetljava odvojene svetove, povezujući ih kroz lik doktora i motiv mora, koje neke hrani, a druge ubija. Ovaj film gradi novu perspektivu katastrofe i ne dozvoljava da status kvo ostane neistražen.

 

 

20.00 BESKRAJNA POEZIJA
r. Alehandro Jodorovski
ul: Adan Jodorovski, Brontis Jodorovski
Francuska, 2016, 128’

Kroz autobiografski objektiv kultnog filmskog autora Jodorovskog, Beskrajna poezija nas vodi u uzbudljive četrdesete i pedesete godine u Santijagu, kada mladi Alehandrito protiv volje svoje porodice odlučuje da postane pesnik. Uveden u krug umetničke i intelektualne avangarde tog vremena, upoznaje Enrike Lin, Stelu Diaz, Nikanor Paru i mnoge druge mlade pisce koji će postati gospodari Latinoamerike u savremenoj literaturi. Potpuno preplavljeni svetom pesničkog eksperimentisanja, odvažuju se da žive senzualno, autentično, slobodno, ludo.

 

 

Subota, 21. januar, 17.00, Velika sala
Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini
Zvečan – Kosovska Mitrovica
Dramski odsek
Ispit druge godine glume u klasi docenta Aleksandra Đinđića i saradnika Borjanke Ljumović (Gluma 3)

Studenti: Nikola Voštinić, Mira Janjetović, Nevena Kočović, Lazar Nikolić, Nikola Pavlović, Miloš Pantić, Aleksandar Petković, Jelena Tjapkin, Milica Filić

IZLOŽBE KNjIGA U HOLU BIBLIOTEKE

21-31. januar
NARODNE PRIČE ISTOKA: KINA I JAPAN
Autor: Rastko Marković

Drevni mudraci su kroz narodne priče podučavali svoje učenike. Kratke priče koje se lako čitaju, a dugo ostaju u srcu.
Nedelja 22.1.
Nedelja, 22. januar, Mala sala
18.00 GOSPOĐICA NEMOGUĆA
r. Emili Deleuz
ul: Lena Manjen, Patrisija Mazi
Francuska, 2016, 90’

Neki bi rekli da Aurora vodi krajnje dosadan život. Međutim, kada je reč o trinaestogodišnjoj devojčici sa nesvakidašnjim pogledom na dečake, školu, porodicu i prijatelje, život poprima obrise vesele psihodrame. Na pragu puberteta, svoju okolinu smatra ludom i iritantnom. Naročito je izluđuju roditelji koji žele da je pošalju u letnju školu i učitelj francuskog koji bezuspešno nastoji da je zainteresuje za staru literaturu.

 

 

20.00 LjUBAVNICI I DESPOT
Dokumentarni film
r. Robert Kanan i Ros Adam
SAD, 2016, 94’

Ljubavnici i despot je priča o mladom ljubavnom paru – reditelju Šin Sang-Oku i glumici Čoi Eun-He, koji su pedesetih godina nazivani Orsonom Velsom i Ritom Hejvort Južne Koreje. U trenutku njene najveće filmske i javne popularnosti, Čoi u Hong Kongu kidnapuju tajni agenti Severne Koreje i odvode tadašnjem vladaru Kim Džong-Ilu. Tražeći Čoi, Šin i sam biva kidnapovan. Par će dugo biti zatočen u zasebnim zgradama, da bi ih tek nakon pet godina opsesivni filmofil i diktator Kim ponovo spojio.

Ponedeljak 23.1.
Ponedeljak, 23. januar, 20.00, Velika sala
Žan Anuj
ŽENSKI ORKESTAR
Narodno pozorište u Beogradu

Igraju: Bojana Stefanović, Danijela Kuzmanović, Nela Mihajlović, Kalina Kovačević, Zlatija Ivanović, Iva Stefanović, Vuk Kostić, Branislav Tomašević
Režija: Jug Radivojević

Ženski orkestar, koji je dobrim delom inspirisan Anujevim sopstvenim životnim iskustvima, komedija je o članicama orkestra koje svojim sviranjem zabavljaju goste jednog banjskog lečilišta početkom 20. veka.
Ponedeljak, 23. januar, 19.00, Mala sala
Mozaik geopolitike
Predstavljanje zbornika
SRBIJA I EVROAZIJSKI SAVEZ
U izdanju Centra akademske reči iz Šapca

Govori: Zoran Milošević

O džinovskom geoekonomskom i geopolitičkom agregatu na Istoku govori se najpre stoga što se najveće evroazijske zemlje ukazuju kao faktori energične obnove policentričnosti globalnih odnosa. Srbija je suočena sa dva krupna geopolitička izazova: evroatlantskim i evroazijskim. Srpska spoljnopolitička orijentacija na integracije u EU istovremeno je praćena dobrim odnosima sa Rusijom, što Srbiju u ovom času i ubuduće stavlja u izuzetan položaj u evropskim razmerama.
Utorak 24.1.
Utorak, 24. januar, 19.00, Mala sala
FUZIJA

Ne, bez žena sreće nema…

Davne 1967. Majls Dejvis je izdao ploču Filles de Kilimanjaro, a na njoj poslednju stvar, Miss Mabry, nosi električni klavir. Bio je to nagoveštaj Majlsovog radikalnog zaokreta ka roku. Iste godine, na Human Be In festivalu u San Francisku, bit pesnici koji su delili binu sa esid rok grupama obnarodovali su da postoji i Amerika drugačija od zvanične, koja podržava rat u Vijetnamu i vrednosti potrošačkog društva. U Montereju je već nekoliko desetina hiljada mladih slavilo bučnu muziku i vlastiti životni stil. Izgledalo je da su ovi ljudi u tešnjoj vezi sa savremenim svetom (koji se sve više elektrifikovao) nego ljubitelji tradicionalnog džeza. Svakako ih je bilo više, pa su cinici zaključili – trubač je namirisao novo tržište.

Ključ Majlsovog preumljenja je možda na drugom mestu, a otkrivaju ga stihovi iz poznatog narodnjaka – Ne, bez žena sreće nema. Miss (Betty) Mabry ubrzo je postala gospođa Dejvis. Ako prihvatimo narodnjačku poetiku, ona je svog supruga izvukla iz italijanskih odela i obukla u psihodelične anterije, upoznala ga sa Hendriksom i Slajom Stounom, ugurala ga u novo doba. E, to je sila koju bi trebalo objasniti, ali će se predavač uzdržati i držati priče o reprezentativnim predstavnicima fuzije: Weather Report, Return to Forever, Mahavishnu Orchestra, Jaco Pastorius…

Utorak, 24. januar, 20.00, Velika sala
ORFERION
Ansambl za ranu muziku

Ansambl za ranu muziku Orferion osnovan je septembra 2006. godine u Beogradu. Cilj je da se izvođenjem, prevashodno srednjovekovne i renesansne muzike, približi sadašnjem slušaocu vreme i umetnost u periodu od XII do XVII veka. Članovi ansambla su muzičari koji su se bavili izučavanjem rane muzike na odseku za ranu muziku Muzičke škole Josip Slavenski u Beogradu. U okviru odseka je bila zastupljena izuzetna koncertna delatnost, te su stekli veliko iskustvo u interpretaciji ove specifične muzike. Za neke od njih ovo je bila dovoljna preporuka za nastupanje sa ansamblom Renesans, našim renomiranim sastavom za interpretaciju rane muzike, čiji su članovi i profesori na odseku za ranu muziku.

Utorak, 24. januar, 19.00
Klub-knjižara Magistrala
Tribina Kluba 128 (studenata Opšte književnosti s teorijom književnosti)
Ciklus Modernisti s margine
SVI HETERONIMI FERNANDA PESOE

Učestvuje: Jelena Žugić
Moderira: Miloš Ilić, Klub 128

Nijedno izučavanje modernista s margine ne sme zaobići Fernanda Pesou, jednog od najvećih pesnika XX veka, čije je celokupno delo dugo bilo nepoznato široj publici. Stoga je treće predavanje ciklusa koji organizuje Klub 128 posvećeno stvaralaštvu ovog portugalskog pesnika, esejiste, romanopisca. Učesnica Jelena Žugić, koja prevodi Pesoinu poeziju, govoriće o osnovnim odlikama njegove poezije i proze, specifičnosti njegovih heteronima, njegovom odnosu prema pesničkoj tradiciji…

Predavačica Jelena Žugić – magistrirala Opštu književnost i teoriju književnosti, završila master studije programa Erasmus Mundus Crossways Cultural Narratives na univerzitetima u Lisabonu, Šefildu i Santjagu de Komposteli. Objavljuje u časopisima i prevodi s portugalskog, španskog i engleskog jezika.

Sreda 25.1.
Sreda, 25. januar, 20.00, Mala sala
Festival u gostima
KRATKA FORMA – Gornji Milanovac

U moru filmskih festivala koji su se pojavili na domaćoj sceni u protekloj deceniji, festival Kratka forma u Gornjem Milanovcu isplivao je na površinu kao manifestacija od regionalnog ali i međunarodnog značaja. Festival organizuje Ustanova za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje Kulturni centar Gornji Milanovac, u saradnji sa profesionalcima iz oblasti kinematografije i umetnosti. Ovaj bijenalni događaj održaće se po četvrti put krajem septembra sledeće godine. O istoriji, značaju i budućnosti festivala govoriće Boban Stefanović, selektor i producent, ali i drugi članovi festivalskog tima. Na programu su najzanimljivija ostvarenja prethodnih izdanja.

Sreda, 25. januar, 19.00
Klub-knjižara Magistrala
Ekonomsko-sociološke teme
SHVATANjE EKONOMSKE DOBROBITI U TEORIJI UTILITARIZMA

Govori: Vladimir Mentus

U srži liberalne i neoliberalne ekonomije utemeljen je princip individualizma. U većini varijanti liberalne ideologije, politike i organizovanja ekonomskog, političkog i društvenog života uopšte, deluje individualno načelo nasuprot principima kolektivizma. Na vrednosnoj osi individualizma nalazi se ideja lične dobrobiti, od koje potiče dobrobit zajednice. U liberalnoj koncepciji kapitalističke države takav nazor ogledao se u tzv. državi blagostanja. Utilitarne pretpostavke tako ustrojene države imale su ograničenja u socijalnim davanjima. U neoliberalnoj fazi utilitarizma i hedonizma, lično zadovoljstvo i sreća svedeni su u okvire individualnih praksi.


Četvrtak 26.1.
FESTIVAL INDIJSKOG FILMA
26-29. januar, Mala sala
Program povodom Dana Republike Indije ostvaren u saradnji sa Ambasadom Indije
Uvodna reč: Miroljub Stojanović

Četvrtak, 26. januar
18.00 DEVDAS (Devdas)
r: Sandžej Lila Bhansali
ul: Šaruk Kan, Madhuri Diksit, Aišvarija Rai, Džeki Šrof
2002. / Hindi / 170’

Devdas je priča o čoveku koji je voleo, voleo i samo voleo. Devdas je imao čarobno detinjstvo sa svojom divnom drugaricom Paro, u kome se uzvišena ljubav osećala čak i pre nego što se mogla razumeti. Kada su odrasli, ta ljubav je postala još jača. Nažalost, kobni trenutak slabosti sa Devdasove strane stvorio je trajni zid razdvojenosti među njima. U nemogućnosti da podnese život bez Paro, Devdas je potražio trajnu utehu u piću. Čak ni nepokolebljiva privrženost prelepe kurtizane Čandramuki nije umanjila bol. Tek kada su se njegove oči zaklopile u večni počinak, bol je počeo da nestaje.

21.00 UDATA ŽENA (Parineeta)
r: Vidu Vinod Čopra
ul: Vidija Balan, Sandžaj Dut, Saif Ali Kan, Raima Sen, Dija Mirza
2005. / Hindi / 129’

Parinita je ljubavna priča puna nesavladivih prepreka, smeštena u feudalnom okruženju. Lolita, ćerka činovnika u penziji, radi kod svog suseda Navinčandre Roja, koji drži pod hipotekom Lolitinu raskošnu porodičnu kuću. Ona i Navinčandrin sin Šekar su se oduvek voleli. Međutim, Navinčandra ima druge planove za svog sina, kao i za Lolitinu kuću. Pojavljuje se imućni brat njihovog suseda Čarua, koji se vratio iz Engleske i nadmeće se za Lolitinu naklonost.

Petak, 27. januar
18.00 3 IDIOTA
r: Radžkumar Hirani
ul: Amir Kan, Karina Kapur, Madhavan, Mona Sing, Šarman Džoši, Boman Irani
2009. / Hindi / 160’

Farhan Kureši i Radžu Rastogi kreću u potragu za svojim davno izgubljenim prijateljem iz studentskih dana Rančom. Tokom puta sreću još jednog bivšeg studenta, Čatura Ramalingama, sada uspešnog biznismena, koji ih podseća na opkladu položenu pre 10 godina. Njih trojica žure da pronađu Ranča na njegovoj poslednjog poznatoj adresi i usput se prisećaju urnebesnih dogodovština iz mladosti. Ne znaju da ih očekuje tajna koja će promeniti sve što su dotle znali o svojoj prošlosti.

21.00 RITAM (Taal )
r: Subaš Gai
ul: Anil Kapur, Akšaje Kana, Aišvarija Raj, Alok Nat
1999. / Hindi / 179’

Na proputovanju kroz Indiju, Manav Mehta, Indijac nastanjen u Britaniji, upoznaje Mansi, ćerku pevača Tarababua. Manava će odmah privući Mansi i on neće kriti svoju naklonost. Vremenom će mu i Mansi uzvratiti osećanja. Tarababu odobrava ćerkinu vezu sa Manavom, te otac i kći odlaze u Bombaj, kako bi upoznali njegovu porodicu. No, tamo će im biti priređen veoma neprijatan doček. Umesto da se vrati kući, Mansi odlučuje da ostane u Bombaju i pokuša da izgradi uspešnu karijeru. U tome joj pomaže Vikrant, koji će joj ponuditi i brak. Uprkos svemu, Manav ne gubi nadu da će Mansi postati njegova supruga, te će je neumorno opsedati, čak i na sam dan njenog venčanja sa Vikrantom.

Subota, 28. januar
18.00 KAO ZVEZDE NA ZEMLjI (Taare Zameen Paar)
r: Amir Kan
ul: Amir Kan, Daršil Safari, Tiska Čopra, Vipin Šarma
2007. / Hindi / 165’

Svet osmogodišnjeg Išana je prepun čuda koja niko osim njega ne primećuje. Odrasle više interesuju stvari poput domaćih zadataka i ocena. A Išanu u školi ništa ne ide od ruke. Kada postane problematičan u tolikoj meri da njegovi roditelji više ne mogu da izađu na kraj sa njim, šalju ga u internat. Novi nastavnik likovnog vaspitanja ubrzo shvata da nešto nije u redu sa dečakom i pokušava da otkrije u čemu je stvar. Vremenom, uz puno brižnosti i strpljenja, on će uspeti da pomogne Išanu da pronađe sebe.

21.00 BAŠTOVAN (Baghban)
r: Ravi Čopra
ul: Amitab Baččan, Salman Kan, Hema Malini, Aman Ver ma
2003. / Hindi / 183’

Veoma emotivna priča o delikatnom odnosu između dece i roditelja. Stariji bračni par Radž i Pudža imaju četvoro dece, za koju su se mnogo žrtvovali, kao i sina Aloka, koga su odgajili, pošto je ostao siroče, kao rođeno dete. On je to veoma poštovao i bio im zahvalan. Po odlasku u penziju, kada su primorani da napuste svoju kuću i odu da žive kod dece, koja sada imaju svoje porodice, Radž i Pudža doživljavaju ozbiljne neprijatnosti i shvataju da tamo nisu poželjni. Radž mnogo pati nakon što ga životne okolnosti razdvoje od supruge i utehu nalazi u pisanju, koje počinje od običnog vođenja dnevnika, da bi se na kraju pretvorilo u uspešan roman…

Nedelja, 29. januar
18.00 NAMET (Lagaan)
r: Ašutoš Govariker
ul: Amir Kan, Grejsi Sing, Rejčel Šeli, Pol Blektorn, Suhasini Mulej
2001 / Hindi / 215’

Čampaner, malo ratarsko selo u srcu Indije. Godina je 1893. Po obodima sela postavljene su britanske vojne barake, kojima komanduje arogantni i kapriciozni Kapetan Rasel. On je gospodar života i smrti u svim selima koja su pod njegovom nadležnošću. Kada seljani zbog velike suše i gladi ne budu mogli da plate visoki porez na zemlju koji im je nametnut, kapetan Rasel će im ponuditi izazov: da sastave tim igrača kriketa (igre za koju nikada ranije nisu čuli) i da se takmiče protiv britanskih vojnika. Ukoliko seljani pobede, biće oslobođeni plaćanja poreza 3 godine, ali ukoliko izgube – porez će im biti utrostručen!

Četvrtak 26.1.
Četvrtak, 26. januar, 19.00
Klub-knjižara Magistrala
Tribina Kluba SKAZ
(Klub za kulturu i umetnost)
Ciklus Fantastika u fokusu
KAFKA – ROMANTIČARSKA PROZA KAO TEMELj FANTASTIČNE KNjIŽEVNOSTI
Učesnici: Miodrag Loma, Vladimir Bogićević i Vuk Petrović

Cilj seminara o fantastičnoj književnosti Fantastika u fokusu je da problemima žanrovske književnosti pristupi na stručan način, kritičkim aparatom kojim se proučavaoci služe pri analizi kanonskih dela, u želji da se ukaže na umetničke vrednosti marginalizovane i mejnstrim žanrovske književnosti, ali i pokrene na interaktivnu debatu. Stručnjaci iz oblasti književnosti označiće romantizam kao mogući predložak za razvoj fantastike. Cilj je ukazivanje na fantazijske temelje svetske književnosti, te na srodnost žanrovske i kafkijanske fantastike.

  1. januar – 18. februar
    Otvaranje: četvrtak, 26. januar, 19.00
    Velika galerija
    PROŠIRENO POLjE – TREĆA SMENA
    Jubilarna peta izložba radionice Prošireno polje, koju zajednički organizuju DKSG i Kornet

Verovatno se sećate, pre tačno godinu dana održana je noćna radionica Treća smena, na kojoj su učesnici dobili prazne knjige, blanko stranica i korica, koje su mogli da iscrtavaju i kolažiraju i na taj način naprave sopstvenu knjigu. Teme su bile snovi, noćne more, nesanica, rad noću, ali po želji i nešto drugo. U podradionici je oslikavana zbirka Miloša Ristića Najkraće pesme, u izdanju Korneta. Nakon radionice učesnici su započeto odneli kući i nastavili da svoje knjige i Najkraće pesme dopunjavaju tokom godine. Radionica je bila otvorena za sve zainteresovane, bez obzira na uzrast, profesiju, temperament, jezik…

PROZOR ŠANGAJA
Četvrtak, 26. januar, 19.00, E čitaonica
Kineska kultura i tradicija
NOVA GODINA PO KINESKOM KALENDARU

Govori: Marina Pop-Cenić

Nova godina po tradicionalnom kineskom kalendaru je jedan od najznačajnijih i najvećih događaja u kineskoj kulturi. Kineski narod je doživljava na poseban i jedinstven način, prepoznatljiv širom sveta. Ovo veče je posvećeno nastupajućoj Godini Petla. Program pripremljen za ovu priliku će biti praćen predavanjem, video-projekcijama, umetničkim sadržajem i tematskom izložbom slika.

Subota 28.1.
Subota, 28. januar, 18.00, Velika sala
Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini
Zvečan – Kosovska Mitrovica / Dramski odsek
Ispit prve godine glume u klasi redovnog profesora Jovice Pavića i saradnika Borjanke Ljumović (Gluma 1)

Studenti: Đorđe Galić, Aleksandar Dimitrijević, Jovan Živković, Teodora Jovanović, Filip Milićević, Branimir Ranđelović, Anastasija Stošić, Marija Tubić, Ivan Ćirić

Ponedeljak 30.1.
30. januar – 11. februar, Galerija
Otvaranje: ponedeljak, 30. januar, 19.00
BUDUĆNOST SE PONAVLjA – ANA VUJOVIĆ

Budućnost se ponavlja – The future is repeated je prostorna instalacija sačinjena od celih, polovičnih, zakrpljenih, nastavljenih, izdubljenih i prekinutih stubova. Arhitektura budućnosti – posedovana, proživljena emotivno, fizički trošna, napuštena a prepuštena prirodi i njenim uticajima, postoji kao svojevrstan artefakt. Instalacija je mikro zapis, uzorak ili parče, fragment novonastalih tragova nasleđa.

Ana Vujović (1979) je likovna umetnica koja svoju praksu realizuje kroz formu crteža, objekata, skulpture, instalacije i slike. Upotrebom kombinacije multimedijalnog i digitalnog, rad Ane Vujović istražuje post-analogno iskustvo – interakciju društva sa digitalnim svetom i njegov odnos sa korenima tradicionalnog nasleđa. Završila je master studije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo. Izlaže grupno i samostalno od 2003. godine. Živi i radi u Beogradu.

Tokom otvaranja izložbe nastupiće elektro/akustični, eksperimentalni ad hok muzički sastav, koji čine Ponton (Igor Štanglicki i Marko Jevtić), Nevena Popović, Ivan Simić i Milan Bukejlović.
Ponedeljak, 30. januar, 20.00, Velika sala
KLAVIRSKI RESITAL
Neven Šobajić

Neven Šobajić je rođen 1979. godine u Beogradu. Sa šesnaest godina upisao je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, gde je 2003. godine sa najvišom ocenom diplomirao u klasi profesorke Jokut Mihailović. Od 2004. do 2006. godine usavršavao se na postdiplomskim studijama na Kraljevskom muzičkom koledžu u Londonu, u klasi profesora Nila Imelmana. Usavršavao se i na specijalističkim studijama Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Lidije Stanković, a potom i na doktorskim studijama Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, stekavši zvanje doktora umetnosti 2013. godine, pod mentorstvom profesorke Jokut Mihailović. Bio je učesnik majstorskih kurseva Sergeja Dorenskog, Endrjua Bola, Ronana Ohore, Stivena Sevidža, Bernara Daskolija, Džona Lila, Leona Flajšera, Luisa Kaplana, Džona Bata, Mihaela Udea i dr. Snimao je za Radio-televiziju Srbije. Član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije.

Ponedeljak, 30. januar, 19.00, Mala sala
Protivrečnosti tranzicione ekonomije
BOGOVI NOVCA – BOGOVI KREDITA

Govore: Slobodan Komazec i Dragan Radović

Nedovoljno razvijene zemlje i narodi sa periferije svetskog ekonomskog sistema suočavaju se sa kobnim posledicama zavisnog položaja. Te zemlje su izložene mahanizmima ekonomske eksploatacije i dominacije iz središta kapitala. Fiskalne, monetarne i bankarske politike tih zemalja uslovljene su odlukama centara finansijske moći koji se zasnivaju na sopstvenim interesima. Novčani tokovi i tokovi kreditiranja ukazuju na stvarne temelje korporacijske moći.
Utorak 31.1.
Utorak, 31. januar, 20.00, Velika sala
Džon Logan
CRVENA
Grad teatar Budva

Igraju: Branislav Lečić, Marko Grabež
Režija: Danilo Marunović

…Rotkov atelje u staroj fiskulturnoj (košarkaškoj) sali. Drveni pod je isprskan i premazan slojevima tamnocrvene boje. Pretrpan sto s kantama boje, limenkama terpentina, tubama lepka, kartonima za jaja, flašama viskija, kesicama s pigmentima, loncima za kafu punim četkica, rešo, telefon…

Utorak, 31. januar, 19.00
Klub-knjižara Magistrala
Predstavljanje zbirke pesama Duška Domanovića
VEĆI OD ŽIVOTA (Bukovski ovo nikada nije radio) SKCNS, 2016.

Učestvuju: Jovan Gvero i autor

U inteligentnom, lucidnom, autorefleksivnom, permanentnom dijalogu – kako sa samim sobom, tako i s vlastitim pesničkim precima (Morisonom, Crnjanskim, Miljkovićem, Branom Petrovićem, Liberom Markonijem…) D. Domanović progovara o sebi i vlastitom snalaženju i nesnalaženju u svetu u kom živi(mo). (…) Reč je o poeziji preopterećenih nerava – gde se ciklično smenjuju proplamsaji smisla i ambisi ličnog i kolektivnog besmisla…

Nebojša Milenković

Duško Domanović (1979, Adrani kod Kraljeva), po obrazovanju filozof, radi kao slobodni novinar i objavljuje prozu i poeziju u periodici, na internet portalima i na svom blogu. Knjiga pesama Nedelja popodne i zbirka priča Puna linija. Živi u Novom Sadu.

Utorak, 31. januar, 19.00, Mala sala
Predstavljanje knjige Dejana Ristića
KUĆA NESAGORIVIH REČI

Nekadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije, istoričar Dejan Ristić, predstaviće svoju knjigu Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941, naučno-istraživačku studiju o istoriji jedne od naših najznačajnijih institucija. Autor je posebnu pažnju posvetio delimičnom stradanju nacionalnog fonda u Prvom svetskom ratu i njegovom uništenju tokom Drugog svetskog rata. U okviru predstavljanja knjige biće prikazan i dokumentarni film Sećanja iz pepela.

Učestvuju: dr Tatjana Brzulović, Marko Savić i autor
Moderator: Dušan Omčikus


RADIONICE

Interesuju vas gluma, pevanje, sviranje, joga, kreativno pisanje, film, heklanje, slikanje? Želite da usavršite svoj engleski ili blogerske moći? Onda su radionice u DKSG prava adresa za vas!
Prijave i informacije na:
ana.todorovic@dksg.rs

//////////////////////////////////////////////////////
ARGH radionica kreativnog pisanja
Vodi: Ana Marija Grbić
(anamarijagrbic@gmx.com)
Nedeljom od 19.00, Sala na spratu

//////////////////////////////////////////////////////
Radionica kreativnog čitanja i
kritičkog pisanja
Vodi: Nađa Bobičić
Donji hol od 19.00
Od februara

//////////////////////////////////////////////////////
Reč i slika na internetu
Vodi: Danijela Janković
Klub-knjižara Magistrala

//////////////////////////////////////////////////////
Konverzacija na engleskom jeziku
Bgd Conversation Club
Vodi: Jelena Nikolić
(jelenanikolix@gmail.com)
Sredom od 18.30, Sala na spratu

//////////////////////////////////////////////////////
Heklanje
Vodi: Maša Marić
Subotom i nedeljom od 17.00, Sala na spratu
Prijave u januaru, krećemo u februaru

//////////////////////////////////////////////////////
Artikulacija
Radionica filmske kritike
Vode: Goran Radovanović i Goran Terzić
Utorkom od 19.00, Studio 28

//////////////////////////////////////////////////////
Stiro štampa
Vodi: Srđan Plavšić
Subota, 21. januar, 18.00, Donji hol

//////////////////////////////////////////////////////
Joga
Vodi: Gordana Krstić
Sve info na: (bepodjinogabrijela@gmail.com, 063/10 34 567)
//////////////////////////////////////////////////////
Perkusionistička radionica
RITAM STUDENTSKOG GRADA
Vodi: Aleksandar Andrejević
Utorkom od 18.30, Studio 26

//////////////////////////////////////////////////////
KREATIVNA RADIONICA
HOR STUDENjAK
Vodi: Matija Anđelković
Četvrtkom od 19.30, Studio 26

//////////////////////////////////////////////////////
OTVORENO POZORIŠTE
Radionica savremenog plesa
Vodi: Sanja Cvrkotić
Utorkom od 16.15, četvrtkom od 18.00
Studio 26

//////////////////////////////////////////////////////
TALIJA
Kreativna radionica glume
Vode: Ljiljana i Darko Joksimović
Subotom od 10.00, mlađe grupe
Nedeljom od 11.00, starije grupe
Mala sala

//////////////////////////////////////////////////////
LIKOVNA KREATIVNA RADIONICA ZA MLAĐI UZRAST
Vodi: Natalija Dabić
Subotom od 11.00
Nedeljom od 11.00 i 13.00
Donji hol

//////////////////////////////////////////////////////
ŠKOLA IKONOPISA
Vodi: Jugoslav Ocokoljić
Subotom i nedeljom od 16.00, Donji hol
Novi, šestomesečni ciklus predavanja počinje 17. januara u 17.00, Mala sala
Prijave do kraja decembra na
064/195 95 22 ili jugoslav.jo@gmail.com.

//////////////////////////////////////////////////////
RADIONICA FILMA AFC
Utorak, 17. januar
Više info na sajtu DKSG

Ostavite komentar

%d bloggers like this: